08. JUl 2009.

 
 
Summertime Festival 2009
David Byrne
"Songs Of David Byrne And Brian Eno"
08. jul 2009. Sava Centar
Organizatori - Sava centar i Avalon produkcija

 
 


Povodom promocije svog novog albuma Everything that Happens Will Happen Today (koji je snimio u saradnji sa Brian Enoom), čuveni muzičar i vođa  jednog od najomiljenijih i najuticajnijih bendova ’80-tih, Talking Heads, je po četvrti put posetio Beograd.
Prvi put “davne” 1982 godine sa Talking Headsima (tačnije 25.07.1982!), promovišući album The Name of This Band is Talking Heads i sa grupom Tom Tom Club kao predgrupom.
Drugi put 2002.godine, treći put 2004. i sada četvrti put!



Mnogo toga se izmenilo za sve ove godine, no, pored sede kose, Byrne nije ništa izgubio u svojoj radoznalosti i želji za novim izazovima.
Prilično iznenađujuće je bilo objavljivanje nove kolaboracije sa Brian Enoom, posle čuvenih albuma  Talking Headsa More Songs about Buildings and Food (1978), Fear of Music (1979) i Remain in Light (1980) i saradnje Eno/Byrne My Life in the Bush of Ghosts iz 1981.godine.
Novi album je poprilično drukčiji od Ghosts - mnogo melodičniji i iznenađujuće prijemčiv. To se i videlo na večerašnjem koncertu koji je pod naslovom “Pesme Davida Byrnea i Brian Enoa” poveo prepuni Sava centar u muzičku avanturu.



Prva pesma "Strange Overtones" je bila sa novog albuma, a već druga “I Zimbra” (Fear of Music) (pogledajte set list kod najave koncerta).
Nizale su se tako nove i stare kompozicije koje je maestralno izvodio sedmočlani bend (bas, klavijature, udaraljke, bubnjevi i tri prateća vokala) kao i sam Byrne na vokalu i gitari.
Mora se priznati da je u dva tri momenta na koncertu nedostajala druga gitara Jerry Harrisona, kao i drukčije tretiranje basa od strane Tine Weymouth. Takodje desio se mali peh, Byrne u jednom trenutku nije uključio gitaru, no to je brzo ispravljeno. Prateći vokali, ma kako bili moćni (dve devojke i momak) su imali neke malo tanje pasaže, možda zahvaljujući činjenici da su aranžmani pojedinih pesama bili nešto drugačiji od originalnih.



Sve su to manje zamerke koncertu koji je sa tri bisa trajao punih dva sata.
Dakle, od poznatih stvari svirane su « Heaven », »Air» i « Life During Wartime » sa Fear of Music, većina albuma Remain in Light (“Houses in Motion“,”Born Under Punches”, ”Once in a Lifetime”, ”The Great Curve”, ”Crosseyed and Painless”), po jedna pesma sa My life… ("Help Me Somebody”) I The Catherine Wheel (My Big Hands).
Posle regularnog dela, (oko 15 pesama), krenuo je prvi bis sa “Take Me to the River “(obrada starog hita Al Greena sa More Songs) i “The Great Curve”(sa Remain in Light), pa drugi sa "Road to Nowhere" (Little Creatures) i "Burning Down the House" (Speaking in Tongues). Na ova dva albuma nije učestvovao Brian Eno!
Na poslednji bis izvedena je naslovna numera sa albuma Everything that Happens will Happen Today.



Poseban kuriozitet koji je pojačao opšti utisak bio je  izvanredni scenski nastup troje plesača (dve devojke i jedan momak) koji su svojom virtuoznošću, humorom i neverovatnom energijom veoma obogatili koncert. Često su oči publike bile prikovane za njih, a oni su sa takvom lakoćom i razdraganošću izvodili začuđujuće, smešne, duhovite i zahtevne koreografije i u to sve uključivali i muzičare, prateće vokale i samog Byrnea koji inače nikad nije bio nimalo statičan u svojim nastupima.



Publika je već od prvih reči Davida Byrnea pohitala ka bini i pošto je on lično dozvolio snimanje svim mogućim sredstvima, u predelu pred binom nastao je krkljanac. Kako je koncert odmicao, sve više ljudi se spuštalo ka bini, u potpunoj euforiji!
Potpisnik ovih redova je sve vreme trajanja koncerta skakao, plesao i pevao sve pesme, a neumorni Nebojša Mićković se lavovski borio u prvim redovima za parče slobodnog fotografskog prostora!
Posle dvosatnog koncerta nabijenog emocijama i aktivno praćenog od raspamećene publike, niko nije ostao ravnodušan.



Jedino su bezobrazno visoke cene majica, torbi i bedževa (2000 din) izazvale blago nezadovoljstvo. Bolje je bilo kupiti novi album(samo 1000 dinara), što je i učinjeno!
Dakle: ko je bio uživao je u jednom od najboljih i najpoštenijih koncerata ove godine. Ostali, neodlučni, mogu samo da se kaju!

 

Tekst: Slobodan Vlaketić

Foto: Nebojša Mićković

 

 
 

koncerti

Subota 09. Jul 2009.
Carlos Santana

Kalemegdan, Beograd

 
festivali

 

03. jul 2009. Sinead O'Connor
04. jul 2009. Le Freylekh Trio
08. jul 2009. David Byrne
09. jul 2009. SMV Group
23. jul 2009. George Benson

 

 

iz mog ugla

Promotori
Business iz backstagea

... činjenica da je diskografija u kontinuiranom padu, pa izvođači povećanom cijenom nastupa nadoknađuju privremeni manjak, a treći je da iznimno dobro prolaze provjereni izvođači čija je zvijezda zasjala još u osamdesetima ili ranije (U2, Depeche Mode, Madonna, Kraftwerk, Simply Red, Patti Smith...).

Bojan Mušćet

 

recenzije

Sonic Youth
The Eternal
(Matador)

Sonic Youth su albumom The Eternal pokazali sve najbolje što poseduju kao grupa i za njihovo "zdravlje" ne moramo se bojati.
Oni sigurno ostaju i dalje uzor mnogima na današnjoj muzičkoj sceni.

Slobodan Vlaketić